+381 (0) 65 206 40 29 Gvozdićeva 40, Beograd pon-pet:13-20h
Alergija i sinusi

Alergija i sinusi

Ordinacija posvećena osobama s rinološkim problemima.

zakaži pregled

Disanje kroz nos

Disanje kroz nos

Disanje kroz nos (nazalno disanje) je jedino fiziološko disanje i pruža brojne prednosti u odnosu na disanje kroz usta. Upravo je nos tako i dizajniran da omogućava efikasan unos optimalno kondicioniranog vazduha što je preduslov za dobro funkcionisanje pluća i oksigenaciju organizma.

Prednosti nazalnog disanja:

  • Nosne dlačice filtriraju partikule prašine, alergena i ostalih stranih materija vazduha i smanjuju izlaganje pluća ovim štetnim materijama..
  • Sluznica nosa ima fascinantnu sposobnost zagrevanja vazduha, a topliji vazduh je potreban za optimalno funkcionisanje pluća. Na primer prilikom udisaja vazuha temperature 23°C  na zadnjem kraju nosne šupljine pri prelazu u ždrelo temperatura vazduha iznosi oko 32°C .
  • Vlažnost vazduha se povećava tokom prolaska kroz nosnu šupljinu.
  • Tokom nazalnog disanja, sluznica nosa i sinusa stvara gas azot monoksid koji vazodilatacijom (proširivanjem krvnih sudova) poboljšava razmenu i distribuciju kiseonika i snižava krvni pritisak, što je bitno za dobro funkcionisanje kardiovaskularnog sistema.
  • Ostvaruje pozitivan efekat na kognitivne (saznajne) funkcije centralnog nervnog sistema
  • Omogućava osećaj mirisa, što doprinosi boljem kvalitetu života.
  • Usporava disanje i produžava ekspirijum (izdisaj), što je povoljno za razmenu gasova i respiratorni sistem.
  • Otpor protoku vazduha veći je za oko 50 % tokom nazalnog disanja u odnosu na disanje kroz usta, što stimulativno deluje na dijafragmu i učvršćuje je.
  • Snižava rizik od kašlja, što je naročito bitno kod ljudi sa opstruktivnom bolešću pluća ili astmom.
  • Snižava rizik od hrkanja i kratkotrajnog prekida disanja u snu (Sleep apnea).
  • Utiče na pravilan razvoj zuba i usne duplje (nepca).
  • Sveobuhvatno ostvaruje stimulativani efekat na imunitet.

Zašto je disanje na usta nepovoljno?

  • Vazduh koji se udiše kroz usta nije adekvatno kondicioniran za donje disajne puteve (izostaju protektivne funkcije nosa).
  • Smanjeno je stvaranje azot monoksida, što dugoročno ima nepovoljne efekte na kardiovaskularni sistem.
  • Doprinosi hrkanju i kratkotrajnim prekidima disanja u snu
  • Suše se usta što doprinosi nastanku neprijatnog zadaha i oralnih infekcija.
  • Organizam značajno više gubi vode zbog smanjenog otpora izdisaja kroz usta. Ovo je veoma bitno tokom sna, kada organizam postaje dehidriran.
  • Negativno utiče na atletske sposobnosti –  disanje na usta povećava učestalost respiracija (ubrzava disanje) jer je insuficijentno, plitko i kratko.

Najčešći uzroci opstrukcije nosa su: devijacija nosne pregrade (septuma), uvećane nosne školjke, polipi nosa i sinusa, nazalna kongestija usled respiratornih alergija ili drugih formi zapaljenja i infekcija, tumori, kao uvećane adenoidne vegetacije (treći krajnik) kod dece. Neki od ovih uzroka opstrukcije mogu se otkloniti hirurškim putem ili medikamentoznom terapijom.

Hirurška intervencija kojom se ispravlja devirana nosna pregrada naziva se septoplastika. Operacija ze izvodi u opštoj endotrahealnoj anesteziji i traje oko 90-120 minuta. Spada u domen hirurgije sa kratkim zadržavanjem u bolnici, jer se obično već sutradan nakon intervencije ide kući. U nosu su prisutni tamponi tokom 4-5 dana, a potpuni oporavak se očekuje za 2-3 nedelje nakon operacije.

Da li ste kandidat za septoplastiku?

Pacijenti sa deviranom nosnom pregradom obično imaju sledeće tegobe:

  • zapušenost nosa,
  • glavobolje,
  • učestala zapaljenja praćena tegobama od strane sinusa, 
  • hrkanje,
  • kratkotrajni prekidi disanja u snu,
  • pospanost tokom dana usled neadekvatnog sna,
  • nedovoljne performanse na poslu ili svakodnevnim aktivnostima (npr. u sportu) itd.

U određenim slučajevima indikovana je konhoplastika zajedno sa septoplastikom. Konhoplastika je hirurška intervencija na nosnim školjkama koja ima za cilj da smanji njihovu voluminoznost kako bi se dobio dodatni prostor za disanje u nosnoj šupljini. Nosne školjke su često uvećane kod osoba koje imaju alergijski ili vazomotorni (idiopatski) rinitis, a da li su nosne školjke svojom veličinom i oblikom uzrok nazalne opstrukcije može se jasno utvrditi endoskopskim pregledom nosa ili kompjuterizovanom tomografijom. Takođe kontakt dveju suprostavljenih sluzničnih površina (najpre između septuma i neke od nosnih školjki) može biti uzrok upornih glavobolja (tzv. contact-point glavobolje) i ovo je još jedna indikacija za operativno lečenje koje ima za cilj da se taj kontakt ukloni, ali i da uspostavi anatomske odnose neophodne za laminarno kretanje vazduha (glatko kretanje, bez turbulencija).

Naš savet pacijentima

Da bi se ustanovilo da li septoplastikom možete rešiti svoje probleme, potrebno je uraditi klinički ORL pregled, endoskopski pregled nosa i epifarinksa, PNIF (engl. Peak Nasal inspiratory Flow) kojim se meri protok vazduha kroz nos, kao i kožno prik testiranje na standardne inhalatorne alergene. Nekada je potrebno uraditi i kompjuterizovanu tomografiju nosa i paranazalnih sinusa (CT PNS). Na osnovu ovih nalaza može se pouzdano utvrditi uzrok nazalne opstrukcije i napraviti plan operativnog lečenja.

Najveći broj pacijenata sa otežanim disanjem na nos može se osloboditi svojih tegoba operativnom lečenjem – septoplastikom sa ili bez konhoplastike. Pacijenti sa inhalatornim alergijama zahtevaju i dodatno lečenje nakon operacije. Ono uključuje standardnu antialergijsku terapiju (ordiniranu prema ARIA smernicama) ili imunoterapiju (hiposenzibilizaciju).

Pacijenti koji imaju polipe nosa i sinusa zahtevaju drugačije operativno lečenje – funkcionalnu endoskopsku hirurgiju sinusa (engl. Functional Endoscopic Sinus Surgery, FESS). Više o ovome možete videti u odeljku o nosnoj polipozi.